Neki je čovjek našao jaje od orla i stavio ga pod kvočku. S pilićima se izlegao orlić koji je rastao poput pileta. Kvocao je i kokodakao; čeprkao je po zemlji tražeći crve; mahao je krilima i uspio je preletjeti nekoliko metara zrakom.
Godine su prošle. Jednog dana, orao, koji je u međuvremenu ostario, ugledao je iznad sebe veličanstvenu pticu u zraku. Kraljevskim dostojanstvom kružila je nebom gotovo i ne mašući svojim zlatnim krilima.
Začaran onim što vidi, upitao je: ” Tko je to ? ”
” To je kralj ptica, orao ” reče susjeda. ” On pripada nebu a mi pripadamo zemlji – mi smo kokoši. ”
I tako je orao živio i uginuo kao kokoš jer je mislio da je i on kokoš.
